Interrupted compression tests were used to study the static softening of a 0.06% C low carbon steel, a 0.07% CANb-bearing steel and tough pitch copper. The tests were carried out at temperatures from 450 to 1040°C and prior strains were applied at strain rates in the range 10⁻³ to 10⁻¹s⁻¹. Quantitative metallography was carried out on samples of the tough pitch copper quenched to room temperature after increasing amounts of prestrain and delay time. The grain size distributions obtained in this way were used to follow the progress of static recyrstallization

The results indicate that a critical strain is required for the initiation of static, i.e. classical recrystallization after prior hot deformation. For strains inferior to this critical amount, recrystal- lization does not occur at all, and softening takes place instead entirely by static recovery. Evidence is presented for the existence of a second critical strain, about twice as large as the first, which corresponds to a point just before the peak in the flow curve. This is the critical strain for the initiation of post-dynamic (metadynamic) recrystallization.

The results are interpreted in terms of a three-mechanism softening model in which there is a recovery stage and two recrystallization stages. The first recrystallization process, like recovery, is a 'no-delay' process, while the second one involves a distinct incubation time. The dependence. of the three softening mechanisms on prestrain, strain rate and temperature is described and the kinetics of the processes are considered in some detail. Some attention is also given to the influence of alloying elements on softening rates in austenite.

It is shown that the progress of softening can be described by simple empirical relationships which can be used in the design of industrial rolling schedules.

L'adoucissement statique d'un acier à bas carbone (0.06%C), d'un acier au niobium contenant/ 0.07%C et de cuivre de pureté commerciale a été étudié par des essais de compression avec interruptions. Les essais ont été réalisés dans un domaine de températures allant de 450°C a 1040°C, et dans une gamme de vitesses vraies de déformation s'étendant de 10⁻³ à 10⁻¹s⁻¹. La distribution des tailles de grains dans des échantillons 10⁻¹s⁻¹ de cuivre commercial trempès a été déterminée quantitativement par métallographie. L'évolution de cette distribution pour des déformations avant interruption et des temps d'interruption croissants a permis de suivre le progrès de la recristallisation statique.

Les résultats montrent que pour des déformations avant interruption inférieures à une valeur critique, l'adoucissement se fait entière- ment par restauration statique. Par contre, au delà de la valeur critique, la recristallisation statique, c'est à dire classique, se produit. Les résultats mettent en évidence l'existence d'une seconde valeur critique de la déformation, environ le double de la première, qui amorce une recristallisation post-dynamique (métadynamique). Cette seconde valeur critique correspond à une déformation légèrement inférieure à celle pour laquelle la contrainte dans la courbe effort déformation est maximale.

Les résultats sont interprétés à l'aide d'un modèle faisant agir trois mécanismes d'adoucissement:​ un de restauration et deux de recristallisation. Le premier processus de recristallisation est, comme la restauration, un processus "instantané", tandis que le second requiert un temps d'incubation. Les effets de la déformation avant interruption, de la vitesse de déformation et de la température sur la cinétique de ces mécanismes sont présentés en détail. L'influence des éléments d'alliage sur la cinétique de l'adoucissement dans l'austéníte est discutée.

L'évolution de l'adoucissement peut être décrite par des rela- tions empiriques simples qui peuvent être appliquées à la mise au point des programmes de laminage dans les conditions industrielles.

Цилиндрични узорци од миско угленичног челика са 0.068C, ниско угленичног челика третираног са 0.07% паобиума и бакра, били су изложени испитиваньу на притисак са меджу растеретеньем, у температурном подручку од 450 до 1040° С и при брзинама деформа- циа од 10-3 до 10-1 с-1.

Узорци су такодже били подвргнути квантитативно метали гравском испитивању, са намером да се одреди дистрибуциа вели чине зрна. Распоред величине зрна, добиен овом методом,, користио се да прати статичку рекристализациу после деформация на високим температурама.

Резултати су показали да за статичку односно класичну рекристализациу да се одигра, после деформацие на високим семпе- ратурама, потребно је превазитји критични степен деформацие за статичку рекристализациу. За сва напрезанја испод критичног сте- пена деформациа, рекристализациа се не одиграва и једини опера- тивни процес је отпуштанје.Евиденциа постои, такодје, озегзистен- ции још једне критичне браине деформацие, отприлике два пута ветје од предходне, која је потребно да се превазидје да би се мета- динамичка рекристализациа одигралах

Резултати су интерпретирани у виду модела који се састои од три процеса:​ процес отпуштанја и два процеса рекристализацие, Први рекристализациони процес исто као и отпуштанје нема инку- бациони период, док други има веома динстинктив инкубациони период. Утицај брзине и степена деформациа и температуре на три процеса, као и н ихова кинетика деталјно је анализирана у приложеном раду.

Показано је да једноставна емпиричка једначина може да се примени за одредиванје кинетике поменутих процеса и употреби за пројектован е 2 распореда валјанја у индустриским размерамаю